Pages

Subscribe:

02.1.2012

Лесна ти земја, Киро Глигоров

Многу измешани емоции, многу контрадикторни објави по социјалниве мрежи, но само еден факт - денес, на 94 години, умре Киро Глигоров, првиот претседател на независна Македонија.

Дури пред малку прочитав дека утре ќе биде прогласен ден на жалост, иако по она што се случува на медиумите во Македонија, би помислиле дека тоа е последното нешто што би се направило за да му се оддаде почит на човекот, кој го заслужува тоа.

Киро Глигоров можеби има направено грешки, ама кој нема? Зарем може да се оспори фактот дека тој е човекот што имаше храброст да ги направи тешките потези да ни обезбеди држава, кога никој друг ја немаше? Заборавивте дека привремената референца е компромис за да може нашата држава да влезе во ООН и да ги добие сите права како држава, наместо да остане во некој вакуум простор, во кој ќе беше подложна на распарчувањето кое го планираа Србија и Грција?

Сè додека нешто е привремено може да биде променето. Но, она што е трајно е шансата што Киро Глигоров ни ја обезбеди со добрата дипломатија (иако навидум во безизлезна ситуација), шансата ние сега да живееме во сопствена држва, во Македонија! Ако не беше тој, којзнае дали воопшто ќе бевме тука? Никогаш не го заборавајте тоа! Исто како што не треба да заборавите дека овој човек, нашиот прв претседател одбил поткуп од Грците, и тоа добар поткуп, за трајно да го промени името на државата....

Тешките времиња бараат тешки одлуки. Киро Глигоров, во дадените ситуации, ги имаше направено најбезболните одлуки, затоа што на крајот на краиштата, ни остави нам отворена рака и шанса да ги решиме проблемите онака како што сакаме да ги решиме. Но најважно - ни ја остави шансата! Токму затоа - почивај во мир, голем човеку!

6 коментар(и):

svabo said...

Почивај во мир Председателе.

Anonymous said...

Не лажи, нема „шанса„.
Или емигрирај или скапувај во гетото!

vBarlakoski said...

Факт е дека Киро да беше на позоцијата од денешниве ќе го решеше спорот. Бог да го прости, а атентаторите да ги извај на виделина.

Anonymous said...

Претседателот Глигоров е еден од последните од ЕДИНСТВЕНАТА ХЕРОЈСКА генерација со која македонската нација може да се си го обели образот: учесник во II Светска антифашистичка војна, АСНОМ- удирање на темелите на првата македонска држава, а потоа прв претседател кој ја создаде независна Македонија како меѓународен субјектч Со еден збор, татко на Република Македонија, поголем од сите илинденци и останати борци

Anonymous said...

Во Македонија „шанса„ добиваат само ваквите не емигрирани и млади а скапани доктори по филозофија, прости ми боже :-)
http://novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=131292387&id=13&prilog=0&setIzdanie=22471

Anonymous said...

hmm...vo sekoj slucaj neka pociva vo mir....no kako sto imas pishano: "Sega kojznae kade ke bevme"....toa mislam deka treba da pretstavuva segasnata najgolema zelba na makedoncite....zosto site znaat deka na bilo koe mesto na planetava (duri i Antarktik) e podobro od ovde. Sepak go pocituvam tvojot stav. Bravo!